| Home | Odgoj matica | Proizvodi | Pcelarske teme | Linkovi | Kontakt |

 

"Specificnosti stacioniranog pcelarenja u brdsko-planinskom području "

 

 

U našem casopisu se uglavnom piše o tehnici pcelarenja u ravnicarskim krajevima. Brda i pašnjaci nadmorske visine preko 1.000 metara se retko opisuju. Iako važi krilatica prof. Jovana Živanovica, da med na osovini rodi, što je apsoutno tacno, mnogo je pcelara koji žive i gaje šcele na ovim, a ne retko i daleko vecim visinama.

 

 

To su uglavnom stacionirani pcelinjaci sa zajednicama do tridesetak društava, cesto i manje, kako bi se reklo uz " kucu " pretežno košnica tipa DB. Još, ako su u pitanju mladi ljudi, onda im je neophodna pomoc u preporuci izbora tehnike pcelarenja, koja se dosta razlikuje od one ili onih u nižim ravnicarskim krajevima.
U cemu se ogleda ta razlika? Svakako da sve pcele na svetu imaju svoja pravila ponašanja i samoorganizacije, pa bilo da su na planini ili u ravnici. Dakle, tu razlike posebne nema. Ali ogromna razlika je vremenskim terminima rada sa pcelinjim zajednicama, pripremama za zimovanje, pripremama za glavnu pašu, samo skidanje meda, narojavanje, obezbedjivanje – proizvodnja kvalitenih matica i dr.
Iskusni pcelari znaju da je u tehnici pcelarenja nekada veliki i jedan sat a kamoli jedan dan, pa bi bilo neophodno (ako ni zbog cega a ono zbog mladih pocetnika) u našem casopisu a narocito na predavanjima, istacu vremensku terminologiju svih radnji pcelara u brdsko-planinskim podrucjima, kako ne bi doživljavali sudbinu pcelarske 2004/2005. godine, kada su na ovim visinama, a Boga mi i na nižim, zabeleženi ogromni gubici.

Pored klimatskih uticaja, za verovati je da je do ovih gubitaka došlo i zbog niske edukovanosti pojedinih pcelara.

U razgovoru sa iskusnim pcelarima Jabuke, Jadovnika, Zlatara, Peštera, Javora, Bića, Čemerna, Golije... gde je nadmorska visina pčelinjaka i do 1.500 metara, uočio sam niz radnji na pčelinjacima, koje su specifične i mogu se unificirati za područja preko 1.000 metara nadmorske visine.

Kakve su to specifičnosti? Pre svega način pripreme pčelinjih zajednica za zimovanje (prihrana, tretiranje i dr.), radnji u toku zimovanja, vrlo karakterističan prolećni razvoj (dženarika cveta krajem aprila ili početkom maja), priprema za planinsku pašu, kao i sam period livadske i šumske paše kao i cedjenje meda.

Jedna konstatacija je sigurna, na svakih 100 metara nadmorske visine, preko 400 metara, razvoj flore kasni 3 dana, ali preko 1.000 metara ova razlika je izrazita i kasni i više!

No, u ovom tekstu bih samo kratko animirao pitanja na koja mnogi mladi pčelari, i ne samo oni, traže odgovor. Kada i kako započeti sa intenzivnim pripremama pčelinjih zajednica za uspešno zimovanje? Ovde naročito dolazi do dileme kada sprovesti tretman protiv varoe, kada se cedjenje meda od vajkada obavljalo na Ilindan, šta učiniti ako heljda zamedi u avgustu ( ima je na područjima Zlatara i Peštera u izobilju), pa se obavi još jedno cedjenje meda?



Dakle, pčelari su upućeni na tretmane raznim hemijskim sredstvima a to u medobranju ne bi nikada trebalo raditi a nisu dovoljno edukovani za mravlju kiselinu (ustvari, više se plaše rada sa istom). Ram gradjevnjak je donekle spas, ali mnogima je " žao da maltretiraju – iznuruju pčele " , čime čine veliku grešku, jer ovaj način čišćenja od varoe je dosta uspešan, a uz pomoć mravlje kiseline koju mogu nakon cedjenja livadskog meda i pripreme za heljdu dati pčelama, pa eventualno i uz cvetanje heljde, preko nastavaka, u manjem broju tretmana i sa manjom koncentracijom, prateći efekte na mrežnoj podnjači ili preko belog papira, koji pre tretmana stavljaju na podnjaču.
A pošto je amitraz, odnosno mitak dosta zastupljen kod pčelara koji se nisu osposobili za tretmane sa organskim sredstvima (govorim o brdsko-planinskim područjima), mnogi pribegavaju da obave ovaj tretman odmah, nakon prvog cedjenja a potom stavljaju nastavke za heljdu i kasniju korovsku pašu, sa čime se ne bih složio, jer je karenca u toku.
Pa ako već pčelari rade sa amitrazom (većina ili svi, što je sigurno tačno), kada to učiniti da bi zimska pčela ušla u zimu neoštećena? Dakle, ako urade ram gradjevnjak dva puta, i jedan dugi tretman mravljom kiselinom, onda amitraz mogu primeniti u drugoj polovini avgusta meseca, ili početkom septembra, o čemu bi se moglo još razgovarati. Ovo samo tamo gde koriste i drugu pašu (heljda , sjeruša, ornjice i sl.).
Zbog velikih nepoznanica po pitanju radjanja tzv. zimskih pčela na brdsko-planinskim prostorima (neki predavaci tvrde da se one radjaju još u junu (2004.), neki u julu) pa bilo kada da se radjaju, postavlja se pitanje kako i na koji način sa tim pčelama dočekati prolećni razvoj, koji ovde intenzivnije teče u maju mesecu.
Kako se izboriti sa medljikom, koja zna na ovim prostorima da krene i u septembru, šta se dešava sa pčelinjim zajednicama koje imaju leglo i krajem oktobra, zašto pčelari u januaru i februaru nalaze masu uginulih pčela na podnjačama svojih košnica i td.
Sve je lako pričati ali praktično ostvariti, e, to se pokazalo na ogromnim gubicima u protekloj pčelarskoj godini, kojoj bi predavači SPOS-a koji dolaze na ova područja, trebalo da pridju sa najvećom mogućom pažnjom.

Ovo je samo načeto pitanje o kojem se na predavanjima koja ja organizujem može čuti detaljna tehnika pčelarenja na brdsko-planinskim prostorima uporedjena sa razvojem i sa tehnikom pčelarenja u ravničarskim krajevima (osim na Zlataru, imam pčele i na području Dragačeva 4000m/nv)

 



Copyright © 2006 Djoko Zečević, Web design by Milan Jovanović