| Home | Odgoj matica | Proizvodi | Pcelarske teme | Linkovi | Kontakt |

HOMOLJSKI SAFARI… ( za casopis Pcelar )

 

Kamenovo, april 2005. godine. Tradicionalna manifestacija Mlavsko-Homoljskh pcelara. Deset sati pre podne. Opšta gužva, pcelari pristigli sa svih strana. Ima ih najviše iz okolnih mesta ali i iz Niša, Leskovca, Prijepolja, Nove Varoši, Lucana, Novog Sada, Valjeva, Beograda, Aleksinca…Opreme i pribora za pcelarstvo na sve strane. Svi se nešto tiskaju, zaviruju, raspituju se o ceni, biraju ali i nose, neki ispod pazuha, neki u kesama a neki tovare i u automobile. To potvrdjuje i jadikovanje cuvenih proizvodjaca izvanrednih košnica Veljka i Mice Pecinara , Ariljaca iz firme ? Jupiter Komerc ? što ne doteraše bar dva kamiona jer sve ?planu za tren oka?.

 

Uobicajeno na ovakvim manifestacijama masom se širi miris roštilja, naprosto mami pare iz džepa a narocito ako je covek gladan i pri parama.

Domacini otvoriše manifestaciju, dodeliše ovdašnjim clanovima priznanja a folklorna grupa zvucima istocne Srbije zaigra i zapeva.

Na granitnom postamentu izlivena od metala, jedinstvena u Evropi, pcelica kao stražarica ispred košnice uzvišeno raširenih krila prkosi i vremenu i nesavesnim vocarima i raznim ?agresorima? na pcelinje zajednice a narocito prkosi Varoi destructor o kojoj nam nešto kasnije u prepunoj sali ovdašnjeg doma, veoma slikovito i profesionalno govoraše dr Živadinovic, insistirajuci na biološkoj i ekološkoj borbi protiv ovog opakog krpelja primenom Mravlje i Oksalne kiseline kao i nezamenljivog Apitola.

Vrlo korisno i prakticno, primenjivo, predavanje održa i doajen našeg pcelarstva cika Boža Petrovic iz Beogada.

Sastanak o inicijativi za formiranje Asocijacije profesionalnih pcelara (predsedavao ing. Vlastimir Spasic, clan IO), održan je i izabrani predstavnici u Odbor koji ce dalje poraditi na ovom pitanju ( Asocijacija je potrebna ali u okviru SPOS-a prim. autora ).

O poseti pcelinjaku porodice Djordjevic koja gaji preko 400 pcelinjih zajednica se vec dosta zna.

Ljubazni domacini nas iskreno pozvaše na rucak, pošteno receno bili smo i gladni, ali rucak smo žrtvovali (izvinjavamo se domacinima) zarad jedne primamljive ponude da obidjemo pcelinjak sa košnicama od stiropora .

Za takvo ?zadovoljstvo? pobrinuo se ovdašnji pcelar Dragiša Ilic - ?Mrca? koji je doktora Živadinovica ?nagovarao? da podje i vidi kako on to radi sa ?stiroporkama?. Dragacevci Daco i Ratko , Harko iz Prijepolja i ja , pridružismo se karavanu i krenusmo sa tri automobila. Na pitanje gde se to nalazi ?Mrca? rece da je blizu. No, ne bi baš tako. Po blatnjavom putu stigosmo u selo Šetonje do doma Ilica . Prvi utisak, prava ?Hacijenda? što bi rekli Meksikanci, nema šta nema, dva džipa, kombi, putnicki automobili, mašine za poljoprivredu, alati za pcelarstvo i Boga pitaj šta još, a kako i ne bi kada porodica našeg domacina radi u Austriji.

Tu po naredjenju ?Mrca? predjosmo svi u mocni džip ?Isusu Troper? i krenusmo put Homolja na pcelinjak od ? stiropora ?.

?Mrca? po džombavom putu vešto manevriše mocnom mašinom a na našu primedbu da je džada jako loša ?uteši? nas da je ovo magistrala pred onim što nas ocekuje. I zaista džipom udjosmo u potok kršeci pravila saobracaja krecuci se u suprotnom smeru njegovog toka? Mnogo krivina pa smo imali osecaj da smo u Americkom ?Apacu? koji se iznenada pojavljuje i napada. Na srecu niko se ne pojavi iza krivina a i ko bi osim nekoliko srna, koje sa zadovoljstvom propratismo kako uplašene od buke džipa utekoše u vrleti Homolja. ?Mrca? nas istinski prepade kada mocnu mašinu usmeri uz žutu kaljugu tamo gore prema vrhu planine. Ova deonica se ne može recima opisati jer svako od nas je imao osecaj da cemo se prevrnuti i to nazad!

Strah i uživanje su se ispreplitali, ali smo se uzdali u ?Mrcino? iskustvo jer kako rece sav materijal za vikend kucu je ovuda isterao, naravno džipom?!

I najzad, nakon skoro sat vožnje ukaza se visoravan koja se može oceniti kao oaza lepote. Usred bagremara, kuca našeg domacina, pomocna zgrada i lepo uredjen i natkriven pcelinjak zbog koga smo cak ovde došli. Najednom nestade straha zbog putešestvija koje se može ravnati sa Africkim safarijem ali javi se cudjenje zbog onoga što videsmo!

Naizgled, košnice kao i sve druge, ofarbane kafenim i drugim bojama, ali ne bi tako. To je zaista pcelinjak košnica od stiropora sa nekim kombinacijama drvenih Dadan-Blatovki. Ustvari, devetoramne košnice je pcelar doneo iz Austrije a poznate su marke ? ZANDER ?. Naravno, uz odobrenje domacina vršili smo ?inspekciju?, otvarali košnice, slikali i jednodušno konstatovali da su u izvanrednom stanju. Legla je bilo i na pet i na šest ramova. Vizuelno, pcelice su zdrave, na podnjacama ni jedne varoe a vrlo su mirne tako da niko nije pocašcen nijednim ubodom iako smo bili bez opreme.

Sve košnice su odozgo zatvorene stiroporom a kako rece pcelar odozdo drži otvorene do polovine februara. Protiv varoe se bori sa Austrijskim preparatima tj. primenom mravlje i oksalne kiseline a upotrebljava ?Bienen wohle? ( š to bi bilo kao Apitol – prim. autora ) u decembru i januaru kada nema legla. Amitraz neupotrebljava, jer kako rece u Austriji je on strogo zabranjen!?

Jedno društvo je izazivalo posebnu pažnju posetilaca. Visoki bukov panj, odozdo duboka antivarozna podnjaca a na krovu urezano ?Mrca? i datum a unutra vri od pcele.

Dva fotoaparata su se maltene usijala od neprestanog slikanja. Pitanja za Dragišu su bila svakojaka i pomalo opterecujuca, ali domacin je na sva videlo se, sa zadovoljstvom odgovarao.

Pcelarstvom se poceo baviti pre 4 (cetiri) godine!? A vec ima cetrdesetak društava. Prica da je tada od strica dobio roj a od prijatelja Rada dve pološke pa kada se prijateljima Austrijancima pohvalio da pcelari sa pološkama, rekli su mu da još uvek ? ore sa drvenim plugom ?.

Tada je krenuo u kupovinu stiroporki ? ZANDER ? i vrlo je zadovoljan. Med uglavnom nosi u Austriju svojim prijateljima a potražnja je mnogo veca od trenutne proizvodnje, jer je med vrlo kvalitetan (proveriše Austrijanci), bez rezidua i tragova antibiotika.

Uzgred isprica da je u Austriji završio i pcelarski kurs a u Tirolu se druži sa velepcelarima. Prijatelji ga nagovaraju da polaže za pcelarskog majstora.

Planira da ove godine poseje oko 2 hektra facelije, jer nakon bagrema i korovskih biljaka ona ce mu nadomestiti neophodan nektar, jer nema vremena za selidbu.

Nismo ni opazili kada je prošlo skoro dva sata od dolaska na ?Gusti Rt? kako ?Mrca? reše da se zove ova destinacija, (pre bi se reklo da je bilo gusto uz put), a zbog dalekog puta morali smo žuriti nazad.

Zadovoljni, lakše smo podneli vožnju do Šetonja. Usput smo sredjivali utiske a naš divni domacin Dragiša Ilic, ?Mrca? u seoskoj kafani pocasti nas blagoslovenom trpezom. Uz cašicu za ruckom otkrismo da je Dragiša i vocar (videsmo raznu literaturu i casopise Austrijske i naše u vikendici) a u Austriji mu žive supruga, deca i unucad. Na rastanku srdacno se pozdravismo, zahvalismo se a za sve nas ovaj doživljaj upotpuni boravak u Kamenovu i obogati nas novim pcelarskim saznanjima i iskustvima.

Mi smo hitali svojim domovima a Dragiša kako rece ode za Austriju svojima.

Hvala ti ?Mrco?.

Prof. Đoko Zecevic



Copyright © 2006 Djoko Zečević, Web design by Milan Jovanović