| Home | Odgoj matica | Proizvodi | Pcelarske teme | Linkovi | Kontakt |

 

"PETKO, TRČI, ČUJU SE " ČELE"

 

Tako je govorio ravno pre 74 godine đed Petar svom mladanom unuku Petku (10), koga je želio tako malenog da poduci plemenitom hobiju - 'celarenju.

Đed, Petar, koji požive 95 godina a preseli se na "onaj svet" daleke 1936. godine, pricaše decaku Petku da mu je otac Milic, - živeo 119 godina - imav ' o i po 90 "trmki".

Čudio se dečak Petko a ujedno i radovao, kako to đed Petar, i otac Jevrem ubijaju 'čelu, tako što iskopaju u zemlji rupu, stave nake zapaljene sveće u nju i onda istresu "trmku" u rupu te je kasnije i zatrpaju zemljom a onda sa lanenim cedilom iscede med te čeljad dobiju sledovanje ali on ponajviše zasladi prste.

Đed mu Petar iako vremešan i slab sa vidom prenese prva saznanja i stvori ljubav prema ovim najvrednijim i njemu najdražim stvorenjima na kugli zemaljskoj.

Petko Šaponjić iz Komarana, 84 -godišnji starina, virtuoz medu ovdašnjim pčelarima, pričao bi satima i danima o svojim dogodovštinama u 'čelarenju samo kada bi neko hteo da ga o tome sluša. A imamo bi štošta poucno pricati. Ali "šta ćeš" mlađarija, veli deda Petko pa se zabavili o temama koje im više odgovaraju.

A i Bogami teška su vremena za ' čelarenje. Čini mu se da je ranije bilo mnogo jednostavnije 'čelariti, jer nije bilo ovakvih "boleština" koje nam zadesiše njemu najdraža stvorenja - 'čele.

Starina Petko iako broji preko osamdeset leta, bez imalo umora priprema se za predstojeću 'čelarsku sezonu i moli Boga da bude za sve medonosna.

Kaže da je "silazio" i na jednu košnicu (1948 ), ali da nikada nije prekidao 'čelarenje. I danas - iako u poznim godinama, osvaja sa lakoćom preko 35 društava, doista u savremenim "đerzonkama", među kojima ima i dva društva u sanducima od nekadašnjeg "rua" koje naziva pološkama.

Zatekao sam ga kako sa svojom suprugom Milenom koja ga verno prati kako u životu tako i u 'čelarstvu, bez naočara čita časopis "Pcelar" januarski broj i već se interesuje zašto kasni ovaj februarski. Kaže, stalno uči, nešto novoga nađe ali čudom se ne može načuditi kakva je ovo napast i odakle toliko 'čelinjeg krpelja - varoe destructor - koja je veoma opasan stanovnik naših košnica. Još, kaže deda Petko, da je "nozemoza" (proliv) za stanovnike njegovih košnica, prošlost jer, veli, beli luk ucčni svoje koji od 90-tih godina uporno dodaje svojim 'čelama.

Nema razloga da mu ne verujemo jer naučno je dokazano da beli luk ojačava imunitet živih organizama pa tako i pčela, naravno u kombinacijama sa drugim preparatima.

Deda Petko nijedno stručno predavanje ne propušta koje organizuje ovdašnje Udruženje pčelara i uvek ima "pitanja" za predavača iako svojim iskustvom i znanjem u ovom "slatkom zanatu" nadmašuje mnoge mladane članove Udruženja.

Reče i da je član "Zlatarke" od samog osnivanja od kada čita i časopis "Pčelar" a da je, kada Udruženje zastade sa radom - (88 - 94) - bio član u Užicu.

Pričao je deda Petko i o berićetnim godinama, ali kako reče u njegovom "Uvljaniku" najberićetnija bi 1989. godina i kako kaže od tada je počeo i prodavati med. Veli dalje da je njegov med ugledao i daleku Tursku a i dosta ga je odneto i u Sarajevo.

Zajedno, Milena i Petko rekoše da je više meda poklonjeno no što je prodato a dosta rojeva, Petko je podario početnicima i obučio ih za ovaj plemeniti hobi a za neke Bogami i dobar izvor prihoda. Na teritoriji naše Opštine mnoge "Uvljanike" je obišao, dao savete i pružao stručnu pomoć.

Među onima kojima je pomogao da započnu ' čelarenje su Mile Toljić, Aleksa Nikačević, Radojko i Rade Gordić i mnogi drugi mladi ljudi.

Za sve te zasluge u oplemenjivanju ljudi pčelarskim veštinama deda Petko je 2000-te godine dobio i visoko priznanje Saveza pčelarskih organizacija Srbije zlatnu medalju i zvanje "Zaslužni pcelar" a na predlog Skupštine Udruženja pčelara "Zlatarka" , prošle 2005 . godine i najviše priznanje SPOS-a diplomu " prof. Jovan Živanović".

U znak nemerljivog doprinosa u razvoju pčelarstva Opštine, Doajena Novovaroškog pčelarstva, Petka Šaponjića, Skupština Udruženja pčelara "Zlatarka" iz Nove Varoši, proglasila je svojim doživotnim počasnim članom.

Mnogo bi se moglo pisati o ovom zaljubljeniku u pčele ali nadam se nekom drugom prilikom jer ako je gledati "nasledni gen" deda Petko će još mnogo godina drugovati sa pčelama što mu od srca želim a verujem i svi članovi Udruženja pčelara naše Opštine.

Na kraju Petko poručeje mladim ljudima da se bave pcelarstvom jer su pčelari u biti "plemeniti" ljudi i kako reče nikome zlo ne misle jer to njihov "mal" - 'čele ne zaslužuju a svakako da se organizuju učlanjavanjem u Udruženje i da što više čitaju i konsultuju starije i iskusnije pčelare.

"Živio nam još dugo , deda Petko"

 

Predsednik Udruženja "Zlatarka"

Đoko Zečević, prof.

 

Copyright © 2006 Djoko Zečević, Web design by Milan Jovanović